ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ НА САВСКОМ ТРГУ – РАСПИСАН ТЕНДЕР ЗА УРЕЂЕЊЕ БИВШЕ СТАНИЦЕ

Историјски музеј на Савском тргу чека на адаптацију зграде бивше железничке станице.

Како ће изгледати будући музеј познато је концепцијски, а сада се трага за решењем које ће идеју спровести у дело.

Историјски музеј Србије расписао тендер за Израду идејног пројекта за извођење адаптације и реконструкције Главне железничке станице.

У наставку преносимо најинтересантније детаље.

Зграда бивше железничке станице има око 7.300 квадрата бруто површине, док је предвиђена музејско-галеријска површина око 3000 квадрата.

ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ НА САВСКОМ ТРГУ – КОНЦЕПТ

У тендерској документацији се наводи да главни улаз посетилаца Музеја пројектовати као монументалан, ентеријерским решењем усаглашен са савременим излагачким стандардима, постепено „откривајући“ централну поставку.

У партеру би се налазио највећи део изложбеног простора за посетиоце.

Друга половина левог крила део је изузетог простора Дирекције за имовину (тренутно угоститељски објекат) и предвиђено је да се у будућности приведе намени одговарајућој музејском простору.

Уз овај простор налазила би се велика мултифункционална сала са одвојеним улазом.

У десном делу партера би се налазили археолошки експонати из доба палеолита, неолита и Римског царства, као и простори намењени етнологији и старим занатима, и на крају део за повремене, тематске изложбе.

Концепција приземља Фото: Тендерска документација

На првом спрату би се налазили простори за изложбу колекција слика, одеће, оружја и намештаја, као и просторије за радионице, депо и библиотеку.

Већина десног крила би обухватала просторе за запослене и администрацију.

Трећи спрат би био намењен канцеларијама, простору за одлагање експоната, кустосима, обезбеђењу и техничким просторијама и инсталацијама.

Подела на сталну и привремене поставке узима се као оквирна, будући да је основни циљ Музеја да се, у динамичном процесу излагања фонда музеја, студијских, тематских и гостујућих изложби, збирке показују у континуалном дијалогу сталног и привременог програма, па се при концептуализацији од учесника очекује што отворенији приступ уз препознавање и поштовање историјских карактеристика објеката и њиховог традиционалног просторног склопа.

Потребно је да кретање кроз изложбени простор буде логично (кружно), како у хоризонталној, тако и у вертикалној просторној структури.

Основни захтеви функционалне организације су неутралност простора, флексибилност и могућност разноврсног коришћења. Кретање кроз музеј и изложбени простор мора да буде прилагођено особама са инвалидитетом.

ПЛАНИРАНЕ ПОВРШИНЕ

Централни депо уз пратеће садржаје                          870 m²

 Простор музејске библиотеке                                         75 m²

Центар за конзервацију и рестаурацију                      340 m²

 Радни простори кустоса и управа музеја                1.390 m²

 Пратећи садржаји музеја                                               645 m²

Технички простори објекта                                        1.875 m²

 Изузети простор Дирекције за имовину                     840 m²

 Подрумске просторије                                                   840 m²

ШТА ЋЕ БИТИ ПРИКАЗАНО

У приземњу по синопсису приказани су:

1. Кнез Вишеслав (780–814) је први познати српски кнез (архонт) на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским

Кнез Мутимир (851—891) из српске династије Властимировића и најстарији син кнеза Властимира, који је изгледа владао до око 851.

 Михаило I Војислављевић је био први српски краљ, који је владао Дукљом, Травунијом, Захумљем и Рашком, од око 1050. до 1081. године.^]

Константин Бодин (Дукља, око 1050 — Скадар, око 1099) био је српски краљ из династије Војислављевића, који је владао од 1081. до 1099. године.

Урош I са синовима Урошем II и Десом (Рашка, 1084/1085 — Рашка, 1144/1145) био је рашки велики жупан из династије Вукановића и владао је од 1112. до око 1144/1145. године.

• Сеоба народа (интерактивна карта кретања народа из Азије према Европи, рани средњи век)
• Словенски богови (Свевлад, Перун, Весна… витраж)
• Археологија (Лепенски вир, Старчево, Винча, Рим, искључиво оригинални предмети, опрема за коњаника, мамузе, жвале… предмети за покћство, накит од перли, злата и драгог камења, Јупитерова златна икона коју су носили римски легионари–једиствена, римски шлем,  римски накит, сценографија оригиналне Трајанове табле … (витрине, цртежи, зидна штампа, унутрашњи капци за прозоре/текстови или фотографије)
• Етнологија (стари и нови занати, накит, народне ношње из свих крајева Србије) (витрине, витрине у прозорима и вратима која излазе на перонски простор, лутке за одећу, разни држачи за витрински материјал)
• Тематске–повремене или гостујуће изложбе
• Немањићи: стефан Немања, Вукан, Стефан Првовенчани, Растко–Св. Сава, краљ Радослав и Владислав (оригинални предмети, идеалне реконструкције, копије фресака, печати… витрине, део сценографије…)
• Деспотовина: Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић са фамилијама (оригинални предмети, идеалне реконструкције, повеље и дипломе, део материјала из Музеја српске православне цркве… сценографија, макете)
• Сеоба Срба 1690. (интерактивна карта кретања Срба под Арсенијем Чарнојевићем и Шакабентом, оригинални предмети, уметничке слике, витрине и други мобилијар)
• Додир Србије са Русијом, Јакшићи, Иван Грозни и увођење култа Св. Саве и Св. Симеона и одјеци и импресије везане за Косовски бој у Русији.

СРЕДИШЊИ ДЕО ХОЛА

• Средишњи део хола: краљ Урош I, Милутин, Драгутин, Стефан Дечански, краљ и цар Душан, цар Урош, живот и дело, породични живот, женидбе и везе са Европом и Византијом (оригинални предмети, повеље, идеалне реконструкције–гардероба, обућа, круне, накит, престо, макета гробног места цара Душана, копије фресака, уметничке слике…) Косовски бој–историја и мит (оригиналне литографије, уметничка дела, повећања слика Франте Малог, графике у алу–бондовима, косовски божури рађени за диораму испод монументалних увећаних уметничких дела, реплика печата са повеља кнеза Лазара, оригинал знамења о кнезу Лазару и Милошу Обилићу рађени поводом 500 година од Косовског боја)
• Османски период (интерактивна карта продора на Балкан, печати, документа, предмети за покућство, оригинал Абдулхамидове повеље манастиру Девич, гардероба… витрине, зидна штампа… )
• Предустанички период, стварање нововековне српске државе, Карађорђе и Милош Обреновић; Михаило Обреновић и кнез Александар Карађорђевић; кнез и краљ Милан и Александар Обреновић; Краљ Петар I Карађорђевић, краљ Александар I Карађорђевић, кнез Павле и Петар II Карађорђевић (родослови фамаилија, оригиналне доламе, оригиналне униформе владара, одело у коме је убијен кнез Михаило, владарске инсигније–круна, плашт, жезло шар, копча, уметничка дела, печати, оригинална преписка, улази, фотографије…витрине, зидна штампа…)
• Музеј железнице (фотографије и текстове ради директор Музеја железнице)
• Лапидаријум (споменици, вајарска дела…)
• Вишенаменска сала (концерти, промоције књига, округли столови, конференције…)

На првом спрату по синопсису простор је опредељен за следеће:

 Улаз са унутрашње стране Музеја (према некадашљим перонима)

1. ПР Музеја
2. Едукативна радионица за децу
3. Жене Владарке: Јелена Петрович и Љубица Обреновић; кнегиња Јулија и кнегиња и краљица Наталија Обреновић; краљица Драга Обреновић и краљица Марија Карађорђевић, краљица покојна мајка Љубица Зорка Карађорђевић (оригиналнипредмети, хаљине, ципеле, лепезе, библиотеке, уметничка дела, писма, позиви запријеме, кутијице за поклоне,јеловници, накит, дијадеме, фотографије…)
4. Комадни намештај који је био у употреби Срба и династија: турске собе, бидермајер, алтдајч, сецесија, наполени, арт-нуво, артдеко…
5. Костими XIX и XX века (из Збирке костима Историјског музеја Србије)
6. Колекције ИМС: Техничка збирка–фотоапарати
7. Остале Збирке ИМС
8. Збирка уметничких дела

МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКТА

Сви предвиђени материјали треба да су природни и хумани, примерени савременој архитектури, а највише намени самог објекта. Материјали би требало да су квалитетни, да одговарају стандардима, да су лаки за одржавање, нарочито по питању хабања и одржавања хигијене, нетоксични, безбедни и предвиђени за културно – образовне установе.

Зидови, подови и плафони

За израду нових унутрашњих преградних зидова предвидети обострано двоструке гипскартонске плоче, постављене на металну подконструкцију, са испуном од камене вуне, по систему и карактеристикама у складу са наменом и потребом простора. Евентуално затварање отвора на постојећим зидовима предвидети од опеке, сценских кулиса, стакла или оних материјала који су у складу и потребама идејног решења поставке. Све постојеће зидове и плафоне окречити, по потреби претходно обити малтер, поново малтерисати, глетовати  бојити, осликати, прелепити поставити витрине а све у складу са синопсисом и потребама саме поставке и Наручиоца. Подове обрадити и искористити као део изложбене целине и користити их у активном укључивању у саму поставку, као места за интерактивност са публиком.

Унутрашња столарија

Обрадити према мерама заштите и у приземљу затворити прозорске и отворе од улаза ради сигурности, где је могуће користит их као витринске нише.

Мобилијар и расвета

Предвидети и пројектовати са радионичким цртежима сав мобилијар за предмете који ће бити изложени на сталној поставци према димензијама и потребама из синопсиса и у складу музеолошких принципима и принципима заштите музејских предмета.

Израдити пројекат ЛЕД расвете у целом објекту ( боју и топлоту светла у складу са прописима). Јачину светла, број и врсту светлосних тела одредити према потребној јачини за сваки протор у зависности од потребе и идејног решења поставке.

Израда визуелне комуникације

У складу са синопсисом одредити визуелни идентитет поставке. Графички обликовати ликовне елементе и типографију у дизајну и идејном решењу поставке. Сваку просторији дати засебан доживљај а опет објединити и створити препознатљиву и јединствену форму.

Припрема сценарија и музике за интерактивне изложбене целине.

Процењена вредност набавке је 15. милиона динара, а рок за подношење понуда је 03.12.2021. у подне.

Детаљи на Порталу јавних набавки

• ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ НА САВСКОМ ТРГУ

АУТОПУТ КРОЗ БЕОГРАД ПОСТАЈЕ ГРАДСКА УЛИЦА?